Ćosić Radovan, začetnik ere fotografije

1875-1975

​

Radovan Ćosić, prvi fotograf na Kosovu, jug Srbije. Začetnik je fotografske ere na Kosovu od 1912 god. a njegov unuk , Budimir Ćosić, nažalost, poslednji je srpski fotograf u Prištini do 1999 god. Ćosići su starosedeoci Prištine, zanatlije, prvi fotografi na Kosovu, začetnici buduće umetnosti. Radovan je započeo svoj fotografski zanat daleko od kuće, u Americi, u Picburgu, Pensilvanija.

Daleke 1912 god. odlučuje da se vrati u Prištinu donevši svoj fotoaparat sa sobom, do tada nepoznatu stvar za mnoge svoje sugrađane. Tada otvara svoju prvu fotografsku radnju, atelje, i tako otpočinje eru fotografije na ovim prostorima. Atelje se nalazio u Zanatskoj ulici, (vremenom menjajući nazive, ul Aleksandra Rankovića,...) u centru grada. U to vreme, u Srbiji je fotografija još uvek predstavljala novinu a takođe se do fotografskog materijala teško dolazilo. Stoga je Radovan pribegao razvoju svoje sopstvene tehnologije izrade fotografija. Sam je spravljao negative, mešajući hemijske sastave koje je pripremao, od čega je kasnije izlazio pozitiv pod posebnim uslovima u komori. Radovan Ćosić je preneo svoje znanje i iskustvo na svoju decu, sinove: Cvetka (Ceka), Ćirila (Ćira), Slobodana (Danče), i kćeri: Desanku (Desa), Stanu i Borku, a oni to dalje prenosili na svoje porodice, tako da su se s vremenom u posao uključivali zetovi, snaje i unuci. Konačno, njegovi praunuci nastavljaju porodičnu tradiciju do dana današnjeg ali sada u savremenom i višemedijskom obliku.

Kako se porodica uvećavala, ateljeji su se umnožavali i širili od Prištine gde su bili najprisutniji do Uroševca, Beograda, Niša i Zrenjanina. Čitav jedan vek, ugled i poštovanje za svoj fotografski rad i doprinos razvoju fotografije, porodica Ćosić odražavala je svojim radom priznatim kako od mušterija, ostalih zanatlija tako i od uglednih građana. Kao prepoznatljivi i cenjeni fotografi, vrsni umetnici, ispoljavali su svoj umetnički potencijal i veštine stalno eksperimentišući umetnošću stvaranja i realizovanja fotografija prateći tako korak s vremenom, razvoj fotografije i razvoj fotografske opreme u svetu. Baveći se fotografijom obišli su veći deo tadašnje SFRJ fotografišući kako za svoju dušu tako i za mušterije.

Radovanov fotografski zanat nasledio je njegov sin Slobodan Ćosić koji je 50-tih godina prošlog veka načinio prve, jedinstvene fotografije grada Prištine a potom i ostalih gradova, fotografisao manastire, kulturne spomenike i važne događaje. Kao član letačkog društva "Soko" načinio je prelepe panoramske fotografije namenjene riznici opštine Priština koje i dan - danas postoje i svedočiće izgledu velelepnog grada u svom graditeljskom začeću.

Slobodana je u stopu pratila njegova supruga Milica Ćosić i takođe učila i naučila fotografski zanat, položila majstorski ispit kao i ostali u porodici. Od njihovo troje dece, Miroslava, Budimira i Budislave, Budmir je bio poslednji srpski fotograf koji je živeo i radio u Prištini sve do kraja Nato bombardovanja i kraja konflikta na Kosovu, 1999 god., kada je familija Ćosić morala da prebegne u uži deo Srbije, gde i dan danas žive i rade. Slobodan, Budimirov sin, radi kao TV snimatelj a Budislavina kći Mirjana je doktor višemedijske umetnosti, oboje kao Radovanovi praunuci nastavljaju porodičnu fotografsku tradiciju ali ovog puta izražavajući je u savremenim umetničkim izrazima.

​

I posle jednog veka za nama, duge fotografske istorije, fotografski duh je i dalje veoma živo prisutan u nama, koga negujemo i slavimo kao nekada davno na Sv. Luku 31 oktobra, na dan fotografa, onako kako je to činio naš pradeda.

​

Posvećeno fotografskoj porodici Ćosić, pradedi Ćosić Radovanu

​

Praunuk,

Milosavljević Stojan dipl.inž.arh - master